Pesme, Uroš Bojanović
Hodati
Mržnja zaglupljuje
Cinični komentari manično-depresivnog
Hodanje po poljima iza grada
Tek probuđenog
Mahnito išarani zidovi
Kriju da tvoja kćerka ne spada pod industriju duvana
Šta god ti mislila, toga
Nema na zajedničkim rastezanjima vulgarnog sna
Konačno će pasti i ramovi sa zidova
Kada već odavno nema vas
I hodati će roditelji po muljevima samo da vas nađu
Šta ste uradili mojoj kćerki
Šta ste to učinili
Nos te vara sa dimom toaleta
Ni kiosk nije za nju, starac
Kružni je pun otpadaka
Čekaš malo društva i nalaziš da uživamo
Da li ste
Vratili djevojkama noge, koljena
Da li ste im
Vratili oči moje lutke
Nema pogled u mene
Prljavi veš Bogorodice
Umrljana jastučnica krvlju iz nosa
Sa bombonama i sitnicama satnica
Volim te iznad svega
Pozdrav
***
Kod nje smo u stanu cijelu noć
Kada me zagrli s leđa
Prisloni svoj obraz uz moje rame
I govori, sotto voce :
Kako si jadan
Znaš li da su prošle dve godine
***
Svako ima svoju Džejn
Moja Džejn živi u
Australiji
Natuca engleski
Zeza je dijalekt
Ima dva oka, jedne usne
I trideset dva zuba
Smije se božanstveno
Nosi tortu na maturskoj
Fotografiji
Utapa se u čokoladi
Voli aceton i hidrogen
Oštri zube
Indijskim orahom
Mnogo pije
Tamo striktno kalvados
Ovdje
Prošek, malvaziju
Apokalipsa, Salvador
Bikini
Život pregurava
U Škodi
Sluša primitivnu muziku
Druži se sa domorodcima
Aboridžejn
Hua hua
Nue nue
Aj lav ju
Pliz, pliz meri ngagun
Kiša sipa
Preko oluka u njena usta
Džejn u jatu kerozina
Torbom tuče
Stjuardese
Odlazi da vidi
Svog bolešljivog biografa
Uroš Bojanović, ima 22 godine, živi u Bosni. Objavljivao u ,,Zarezu“, ,,Temi“ i ,,Poljima“. Studira novinarstvo.
Related Posts via Categories
