10 naj muzičkih spotova – s filmskog aspekta

Filed under: 2013,afirmator,broj 15 - jun 2013,film,muzika |

fotografija Natalije Z Zivkovic

 

 

 

 

Kako su joj muzički spotovi česta inspiracija u stvaranju, pesnikinja i autorka video projekta “Omnibus Video V. Poezija” Natalija Ž. Živković komentariše deset muzičkih spotova najdražih s filmskog aspekta. Spotovi nisu rangirani.

 

1. Kate Bush – ARMY DREAMERS (1980)

režija: Keith Macmillan pseudonim Keef

Kako odabrati najbolji spot Kate Bush? Sreća da ga odabiram samo za potrebe liste, a ne na primer da ga odabiram da jedini ostane za budućnost a da se ostali pobrišu sa lica Zemlje. Jer to bi bilo zaista tragično. Dok gledate Kate Bush kako nastupa – kako peva i pleše, to je toliko neobično i neobično dobro da vam dođe da se zapitate je li u pitanju uopšte ljudsko biće. Kako ona to radi? Kako je postigla toliku performersku jedinstvenost i silu? Verujem da ne zna ni ona. Da je to je jedna velika Tajna, koja joj je dodeljena da je nosi i doživljava.

Pesma „Army Dreamers” govori o majci koja žali za sinom poginulim u ratu. U spotu zato prvo vidimo dečaka u civilu, pa u uniformi, a zatim kao dvadesetogodišnjeg vojnika. Međutim, zapravo retko koji gledalac primeti ove momke uopšte, pošto je u kadru s njima i ona – Kate Bush. Što se tiče reditelja Keith-a „Keef” Macmillan-a (autor više stotina muzičkih spotova; sarađivao s Abba-om i Blondi-e), izuzetno mi se dopada što je napravio ovako dobar spot „ni od čega” – iz prizora šume i nekoliko vojnika. On je inače poznat po tome što spotove snima za jedan dan i rekla bih da im to daje dozu živosti.

Isti reditelj režirao je još spotova Kate Bush, kao sto je „Them Heavy People”, gde možda jos više dolazi do izrazaja Kate-ina neverovatna performerska izražajnost. Odlična je i scenska verzija spota „Army Dreamers” dostupna na You Tube.

 

2. The Cure – BOYS DON`T CRY (1986)

režija: Tim Pope
Tim Pope je još jedno poznato ime iz sveta… režiranja muzičkih spotova. Za britanski bend The Cure napravio je 37 spotova, a sarađivao je i sa David-om Bowi-em, Iggy Pop-om, Queen, Siouxie and the Banshees…

Meni je njegov rad drag zato što je uvrnut i pomalo naivno-detinjast, uz neočekivane momente humora. Kao što je trenutak u ovom spotu kada iskače čudno stvorenje na 1:44, a taj momenat zapravo daje kredibilitet i smisao spotu. Inače, u spotu vidimo tri dečaka koja predstavljaju članove benda kad su bili mali, dok pravi članovi benda stoje iza zavese te vidimo samo njihove senke. Zanimljivo koliki efekat pomerenosti može da se proizvede samo uvođenjem dve crvene lampice.

Tim Pope ima i kompleksnijih radova (npr. The Cure – „The Walk”, „Let`s go to bed”, “The Caterpillar”…), a i nekih potpunih “bisera” Kao je spot grupe Talk Talk „It’s my life“ gde je hteo da napravi parodiju na to što pevači u spotovima otvaraju usta. Pa je snimio pevača kako stoji zatvorenih usta, a u ostatak spota stavio snimke životinja iz dokumataraca. Sreća da je naknadno ispričao šta mu je bila ideja.

 

3. Guesch Patti – ETIENNE (1987)

režija: Lydie Callier

Guesch Patti je svojim debi singlom “Etienne” bacila Francusku na kolena, kako zbog pesme tako i zbog odličnog čuvenog spota erotične atmosfere. Na početku vidimo Guesch Patti kao uštogljenu gospođu sa dioptrijskom naočarima, da bi se u drugom delu spota istransformisala u potpunu suprotnost tome. Kretnje likova u spotu su stilizovane, artificijalne, što doprinosi neobično-tajanstvenoj atmosferi.

Nastup Guesh Patti energičan je i vanredan, a posebno je po mom mišljenju pohvalno to što se u ovakvoj ulozi našla izvođacica koja nema “idealne mere tela”. Na primer, žena ima širi stuk ali je obučena kao da nema tj. bez ideje da to treba da se prikrije. Ovo njenom nastupu daje dozu samouverenosti koja bi bila manja da su pokušali da struk zamaskiraju. Uporedila bih taj pristup sa nastupom PJ Harvey u spotu “This is Love” gde PJ Harvey nosi veoma dubok dekolte iako to nije tipičan stil za takvu građu i zahvaljujući i tome taj spot ima snagu koju ima.

U spotu „Etienne” za partnera Guesch Patti, odlično je odabran muškarac nežne, gracilne građe, ne suviše muževan. Dok pevačica ima „jaču” za ženu građu, s druge strane je u građi muškog aktera izražena ženska strana. Kada ih „saberete”, dobijate celinu.

Lydie Callier je za ovaj spot radila i koreografiju, a režirala je još spotova, ponajviše Guesch Patti.

 

4. Elton John & RuPaul – DON`T GO BREAKING MY HEART (1994)

režija: Fenton Bailey & Randy Barbato

Prosto je neverovatno da se zvezda kao sto je Elton John opredelila za ovako niskobudžetni treš spot. Odlično što je to uradio. Ovaj spot možete vrteti i vrteti. Njih dvoje su tako suludo zabavni. Ključ je verovatno u tome sto su se fino zabavljali dok su pravili spot pa se to osećanje prenosi na gledaoce. Retkost je videti učesnike spotova, pogotovu velike zvezde, tako opuštene i kako ne razmišljaju o posledicama svog „glupiranja”. Rekla bih da je to razlog zbog koga je ovaj na prvi pogled „bezvezan” spot postao hit.

Inace, RuPaul nije dama, u pitanju je gdin.

 

5. Peter Schilling – MAJOR TOM (COMING HOME) (1983)

Iako nije savršen, volim ovaj spot koji estetikom podseća na američke filmove B produkcije iz osamdesetih (što je i logično s obzirom na godinu proizvodnje). Pesma se nadovezije na opus David-a Bowie-a, preuzevši iz njega izmišljeni lik majora Toma, koji u pesmi Peter-a Schilling-a ne može da se prizemlji usled kvara svemirske letelice.

Dokumentarni prizori astronauta i svemira smenjuju se sa kadrovima pevača i auto otpada. Zašto je pevač na auto otpadu? Zbog čega se oko njega vrzmaju beskućnici i pale vatru? Ne znam postoji li odgovor, ali, sa ili bez njega, spot ima poseban šmek.

Trenutak kojim me je spot „kupio” je pojavljivanje konobarica na klizaljkama (2:58 i 3:42). Naime, na početku pesme major Tom, da bi odvratio misli s mogućnosti da letelica ima kvar, šaleći se poručuje bazi na Zemlji: „Pošaljite mi jedno piće”. Pred kraj spota, kada nam pevač otkriva da je Major Tom poginuo, uvodi se kadar konobarica na klizalištu koje ozareno gledaju u vis kao da dočekuju letelicu i drže poslužavnike s pićima. Na ovaj način efektno je skrenuta pažnja da major Tom više nije u sferi realnosti, jer, da se spustio na zemlju, sigurno konobarice na klizaljkama ne bi bile one koje bi ga dočekivale. Ovim kadrom kao da smo se našli u halucinaciji majora Toma pred smrt.

Trebalo je i prilično hrabrosti ubaciti u spot ovakav kadar, koji bi neki drugi autor verovatno otpisao kao suviše neozbiljan. Pa, isplatilo se.

Spot se završava prizorom letelice koja se survava zapaljena, a major Tom poručuje: „Ovo je moj dom, ja sam se vratio kući.”

 

6. DAF – DER RAEUBER UND DER PRINZ (1981)

Na stranu ove morbidne lutke. Ako je to moguće… Interesantni kadrovi, vešto ukomponovana montaža. Posebno prija duh avangarde. Prvo vidimo članove dueta kako nam u prodavnici jezivih pokretnih lutaka čitaju priču o pljačkasu i princu, a zatim se duet pojavljuje kostimiran kao dva lika iz priče. U kostimima dva lika muzičari rade radnje kako vezane za priču tako i nevezane (drugo: bacaju kofu u bunar u ritmu muzike, plešu po terasi s vladarskim žezlom), što doprinosi utisku pomerenosti. Pogledajte ukoliko niste mnogo osetljivi.

 

7. Flying Pickets – ONLY YOU (1983)

 

 

U pabu kraj bilijara i flipera posmatramo članove ove vokalne a capella grupe i svaki izgleda osobeno i zanimljivo. Kontrasti su nešto što pojačano drži pažnju, a za ove momke možemo se tako zamisliti: da li da ih doživimo kao „frikove” ili pak kao „kul likove”, pošto su na granici da se nađu u obe kategorije. Odgovor zavisi od posmatrača.

Najbolje je ipak ostaviti obe kategorije po strani i posmatrati ih jednostavno kao – ljude, a mogućnost uvida u njihovu ljudskost je i ono što daje posebnu vrednost ovom spotu. Naime, svih pevači su u stanju pojačanog emocionalnog proživljavanja i, s obzirom da to uočavamo na svoj šestorici, verovatno je u pitanju zasluga reditelja koji je uspeo da ih „otvori” i natera da zaborave na kamere. Retki su muzički spotovi u kojima možemo videti grupu muškaraca u ovakvom intimnom emocionalnom stanju, i verovatno je i to jedan od razloga za veliki uspeh i popularnost spota/pesme.

Reditelju idu i sve pohvale za snalaženje sa skromnom scenografijom. Napravio je odličan spot u najobičnijoj birtiji.

 

8. Erasure – ALWAYS (1994)

režija: Jan Kounen

Spot „Always” najbolje je gledati u niskoj rezoluciji, zbog „naivne” estetike koja je kompatibilnija sa snimkom nižeg kvaliteta. Kako rezulucija raste, spot gubi na uverljivosti (i kvalitetu glume). Ipak, spot sam postavila u višoj rezoluciji, pa vi sami odlučite.

U pitanju je mala bajka. Sa neba se spušta pevač u japanskoj odori i brine o devojci u rascvetalom vrtu. Bitan momenat je androginost pevača, koja proizlazi iz feminiziranosti. Iako on u jednom trenutku čak devojci donosi buket cveća (1:27 – što se tiče naivnog, obratite pažnju na stilizovano-naivan pokret kojim joj daje cveće), njih dvoje nisu u ljubavnom odnosu. To ovaj spot čini tako specifičnim i lepim; on jednostavno samo pazi na nju poput nekog anđela (anđeli jesu bespolni).

Spot se čak našao na nekim listama koje su se bavile najgorim spotovima, što mogu donekle da razumem. S time da je u niskoj rezoluciji spot zaista prelep i tako čist.

Režiser Jan Kounen režirao je i filmove, među kojima nam je najpoznatiji „Doberman” (1997).

 

9. Angel’s Breath (Milan Mladenović, Mitar Subotić) – CRV (1994)

režija: Milan Mladenović (i njegovi prijatelji)

U spotu „Crv” domaći dokumentarni prizori rata i socijalne bede smenjuju se s krupnim kadrovima Milana Mladenovića u studiju. Ono što ovaj spot čini tako posebnim je – pogled Milana Mladenovića (npr. 1:00, 2:30). Isprva sam pomislila da je spot snimio nakon što je saznao da ima rak, jer takav hrabar i „koji mnogo zna” pogled mogu imati ljudi koji se suočavaju sa teškim bolestima i smrću. Međutim, spot je snimljen neposredno pre toga.

To je pogled čoveka koji je prosto došao, uradio šta je imao i šta je trebalo da uradi, (tragično) otišao – bez ikakvih kompromisa. Gledajući ovog čoveka, zaključujem da je to čovek kome je naprosto Jasno. Šta je to što je njemu Jasno i šta on Zna – to je velika Tajna, a mi je možemo putem ovog spota otkriti u njegovim očima. Verujem da se radi o Istini i Dobru.

Dokumentarni crno beli prizori pojačavaju utisak, a treba i njih znati umontirati na pravi način. Nakon što je Milan Mladenović preminuo, njegovi prijatelji su montirali poslednjih deset sekundi spota.

 

10. Johny Cash – HURT (2003)

režija: Mark Romanek

U pitanju je snažno i potresno delo, poslednji spot koji je Johny Cash snimio pred smrt. Ljudi su ga prepoznali kao njegov epitaf. U spotu vidimo dokumantarne zapise iz Johny-jeve mladosti, zatim prizore iz muzeja posvećenog njemu koji je u neredu i lomu (jer uspeh i slava nisu ono što on u svom proteklom životu smatra najbitnijim), i Johny Cash-a u trenutku snimanja spota – starca koji se osvrće na ceo svoj život.

Nakon gledanja spota “Hurt” (koji mi izaziva burne emocije kao sigurno i većini ljudi), osećam se poučeno. Iako Johny Cash kroz tekst pesme (inače preuzete od grupe “Nine Inch Nails”) ispoveda o tome kako je izneverio druge i samog sebe i naneo mnogo bola, teško je oteti se utisku da pred sobom vidimo osobu koja ne da je imala “promašen život” već je stigla baš tamo gde je i trebalo. Nakon ovakvog izvođenja, mogu samo da mu se zahvalim iz dna duše i kažem “Džoni, svi mi koji gledamo spot istinski verujemo da ti je oprošteno”.

Režiju potpisuje Mark Romanek koji je radio spotove i za Madonnu, Michael-a Jackson-a, R.E.M, Lenny Kravitz-a… Spot „Hurt” nominovan je 2003. za MTV nagrade u čak 6 kategorija, a pobedio je u kategoriji „Best Cinematography”.

 

Napomena: Nije bilo lako naći imena režisera, a za neke od spotova nisam ni uspela da ih nađem, čak ni na zvaničnim sajtovima izvođača. Ovo ukazuje da se rad režisera muzičkih spotova ne ceni u dovoljnoj meri, iako i muzički spotovi kao video radovi često imaju umetničku vrednost.

 

Natalija Ž. Živković (1982, Beograd) je pesnikinja i video autorka koja prepliće oblasti književnosti i videa. Zbirka poezije „U aorti mog srca“ nagrađena je „Nagradom Risto Ratković za mlade autore“ u konkurenciji zemalja ex-Ju regiona i ima dva izdanja – u Srbiji i u Crnoj Gori. Objavljena je i kao audio knjiga u izdanju biblioteke Saveza slepih Srbije “Dr Milan Budimir”.
Živkovićeva je autorka projekta “Omnibus Video V. Poezija“, niza kratkih filmova zasnovanih na pesmama iz zbirke „U aorti mog srca“. Projekat je pionirski u oblasti srpske video poezije. Filmovi su prikazivani na oko 30 filmskih festivala na području ex-Ju, u Španiji i Argentini kao i na više televizija, a takođe su na festivalima i nagrađivani. Poezija Natalije Ž. Živković je objavljivana u književnim časopisima, zbornicima i antologiji.

web: http://www.facebook.com/omnibusvideovpoezija
http://www.youtube.com/user/videoVpoezija
http://uaortimogsrca.blogspot.com/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.